Moja tema - Emotivna dramatičnost

* nisam sigurna da sam vešto uspela da prenesem svoju priču do kraja, ali se nadam da ćete razumeti i podeliti slična iskustva 

Drage moje, u poslednje vreme dosta čitam o iskustvima devojaka na temu gojaznosti, depresije, emocija i sličnih stvari.

Nisam sigurna kako bih definisala problem koji sam imala. Od malena sam bila tvrdoglava po pitanju ishrane. Bila sam u stanju kao mala devojčica da sedim tri sata za stolom, sa tanjirom supe ispred sebe i rešena da supu ne pojedem po cenu da sedim još tri sata. Za povrće nisam htela ni da čujem, uvek bih izmišljala glavobolje, mučnine, i razne sitnice kako bi izbegla unos povrća. Sveže voće sam jela samo ako bi mi neko stavio pred nos.
Ne valja kada ste treće dete. Roditelji su slabi na vas, a deca to koriste. Ja sam to mogla da koristim samo u slučaju ishrane. Kakve god posledice bile, ja sam bila rešena da kada nešto neću da jedem, ne postoji ništa što će me naterati. 
Onda porastete, i desi vam se život, i vaše telo koje se hrani nezdravom hranom ne ume da se nosi sa onim što vas pogađa. Uvek sam mislila da moje telo može svašta da podnese, i koliko god ja bila psihički rastrojena moje telo će biti dobro. Međutim prevarila sam se, i telo mi je pošteno vratilo.

Pošto me je u kratkom vremenskom periodu pogodilo dosta nakupljenih emocija i tuge, nisam znala kako da se nosim sa njima, pa sam počela da se prejedam, zatvorila sam se u sebe i postala sam negativna za svoju okolinu. Hranom sam pokušavala da ugušim ono što je raslo unutra. Nije lako priznati da je neko nezadovoljan sobom. Treba biti iskren prema sebi i reći to sebi u lice. Ja sam se pravila luda svaki put kada bi se pogledala u ogledalo, i okretala sam glavu od svog problema. Nastavila sam da gušim svoj organizam nezdravom hranom, izlascima i stresom. Mnogo puta sam dobijala blage simptome svog tela da nije u redu to što radim i da je vreme da prestanem.

I onda kada sam dovela svoj organizam do poslednje granice, sam je počeo da mi vraća. Trebalo mi je godinu dana raznih pregleda, doktora i svega ostalog da shvatim da je pravi problem u meni. Telo mi je zadavalo fizičke bolove jer je bilo nezadovoljno kako sam se odnosila prema njemu. Pošto mi nikakve doktorske dijagnoze nisu pomogle, morala sam da donesem odluku da se pozabavim sama sa svojim problemom. 
Za mene, najbolji način rešavanja emocija jeste njihova prerada. Morala sam da prođem svaku ružnu situaciju u svojoj glavi, i da je pustim i shvatim da nije bila vredna tolikog stresa.
Ceo dan smo bombardovani lošim informacijama, i na kraju dana organizam retko kada ume sam da se nosi sa svim tim pa nas često boli glava, ili smo umorni i rastrojeni. 
Važno je od koga dolazi emocija koja vas pogađa, kakvog je karaktera, koji je njen cilj i da li je vredna ta emocija vašeg stresa.
Ja sam bila tako emotivna da sam sve primala k srcu, nekad i ono što nije imalo direktne veze sa mnom. Šta god da mi neko kaže ja sam shvatala ozbiljno i kao negativno. I kad sam mislila da to ne radim, moj organizam je to radio umesto mene. 
Pored toga nezdrava hrana: mnogo testa, mesa, slatkiša i grickalica. Nimalo: voća, povrća, vitamina i vode.
I šta vam organizam uradi? Krenu akne, gojaznost, depresija i bolovi.

Šta sam naučila iz cele svoje priče je neprocenjivo. Neki ljudi mi se čude kad kažem da sam zahvalna što mi se to sve desilo. 
Ne možeš živati van svog tela i misliti da će organizam biti zdrav, da možeš da ga bombarduješ stresom a da ti neće vratiti, da je u redu da unosiš sve što ti padne na pamet i da misliš da će on to svaki put da obradi. Ne smeš se trovati osudom, tuđim životima, tračevima, i problemima kojima ne možeš pomoći. 

Šta sam ja promenila kod sebe?
Za početak sam se suočila sa sve i jednim problemom u svom životu i počela da ih rešavam i tako čistila svoju unutrašnjost od nezdrave energije.
Prestala sam da pričam o nepoznatim ljudima i njihovim problemima, i fokusirala sam se na svoje prijatelje, porodicu i ljude do kojih mi je stalo.
Počela sam korisnije da trošim vreme, umesto što sam sedela i mislila kako mi je loše.
I ono najvažije - ishrana.
Sveže voće, sada ne može da zameni ni jedna čokolada, ni jedan sok, ni jedna grickalica.
Sveža jabuka ili narandža mi daju odličnu energiju. Banana sa jogurtom, kandiranim voćem i cimetom odlično zamenjuje suvi hleb i salamu.
Paradajz koji sam toliko mrzela, sada obožavam i rado jedem. 
Ništa me ne bi nateralo da se vratim na staro i da izbegavam zdravu ishranu. Kako sam promenila stav prema životu, sve se promenilo u meni. Pa čak i osećaj hrane u ustima. Uživam u hrani, ne gutam je. Morate misliti o hrani da bi ona imala svoje dejstvo. Nemojte jesti i misliti o nekim teškim situacijama. Uživajte dok obrađujete hranu i mislite o tome koliko vam je korisna, tada će njeni vitamini imati pravo dejstvo na vas.
Voda. Ma koliko god da mi je mama govorila da je važno piti vodu, ja nisam slušala. Sada sat vremena bez vode, dovodi me do suvih usta i potrebom za tečnošću. A pre se dešavalo da prođe ceo dan da ni ne pomislim na vodu.
Ona vam čisti organizam, krv, pospešuje metabolizam.
Stav. Stvorite sliku o sebi, kakvi želite da budete i toga se vodite. Nemojte da dozvolite da se ponašate na način na koji to drugi ljudi žele ili vi mislite da će im se dopasti. Budite ono što jeste. To je jako važno.
TV ugasite. Kad razočarani i depresivni sednete ispred televizora, možete samo da čujete još gore stvari. Televizor služi da vas odvuče od vaših pravih problema, i da vam zatupljuje mozak. Retko koja informacija je korisna i dobronamerna.
SITNICE su važne. Njih cenite. Da bitan je novac, zaraditi, imati karijeru, ali nemojte u trci za tim da izgubite svoj identite i da zanemarite svoje želje i iskrene potrebe.
Budite što otvoreniji i iskreniji prema svojoj okolini. Sve što vam smeta recite. Ne postoji problem koji se ne može rešiti na miran način. Nemojte da gomilate probleme u sebi, jer će oni kad tad isplivati na površinu, a tada će biti gore po vas.

Sve što se skuplja u vama, nađite način da se toga rešite. Da li je to sport, kreativni poslovi, učenje, čitanje, crtanje ili pisanje dnevnika, nije važno. Ne sakupljajte negativne emocije u sebi jer one dovode do raznih bolesti. 
Meni je pisanje dnevnika mnogo pomoglo. Kada u svojoj glavi napravim problem tamo gde ga nema, ja se raspravim sama sa sobom na tom papiru i na kraju shvatim koliko je to besmisleno i budem srećna što nisam naravila ništa van te sveske. Naravno da mi se i dan danas nekada desi da napravim svađu tamo gde joj nije mesto, i posle mi bude žao, ali to je mnogo ređe nego pre. Praviti dramu oko gluposti je gubljenje vremena. Vremena koje može mnogo lepše da se iskoristi jer je svaki trenutak dragocen i nepovratan.

Kratko sam opisala problem koji sam ja imala, koje mi nije priredio baš lepe stvari, ali me je naučio dosta. Kako bi dala ime svom problemu: emotivna dramatičnost. 
Kako se vi nosite sa svojim emocijama, i imate li neke korisne metode za prevazilaženje istih?
U sledećem delu posta ću vam pričati o hranljivim sastojcima u mojoj ishrani, i stvarima koje sam otrkila, a koje su mi mnogo pomogle da svoje telo vratim u normalu.
Do sledećeg posta, ljubim vas :*