Ninin kuvar

Dragi moji, imam tu čast da se ponovo družimo sa Draganom , i da vam predstavimo njene dve nove haljine za noć koja nam se bliži, a to je Nova Godina. Ukoliko još niste pogledali Draganine haljine iz prvog posta  click, click  da se upoznate :) Smišljala sam dugo kako da opišem ove haljine, međutim odlučila sam da vam ih Dragana predstavi. Tu su i fotografije koje su fenomenalne ( talentovana Maja  ), kao i šminka (divna Marijana  ) i frizura (kreativna Bojana Smiljanic  ) koje su upotpunile ove haljine:) Prva haljina:

Zima. Nije da je ne volim, volim pravu zimu kad padne sneg i kad je sve belo i lepo. Ali ovi tmurni dani pomešani sa košavom mi ne prijaju. Slikanje napolju bez jakne je ne moguce jer je pre hladno, a i da vam kazem, slike ispadnu jako lose jer je sve tmurno. Tako da sam za ovaj post odlučila da se slikamo u stanu.  Ako me pratite na Instagramu , mogli ste da vidite sliku sa dzemperima koje mi je mama poklonila, a koji su stariji od mene :) Najveca sreća mi je kada dobijem neku vintage stvar, ili kada nadjem nešto savršeno u second-hand prodavnici.  U mom ormanu se nalazi garderoba od mog sedmog razreda, postoje stvari kojih se nikada ne odričem. Neke stvari mi nikada ne dosade, pa i ako ih ne nosim neko vreme, uvek ih čuvam jer znam da će opet biti nošene. Medjutim postoje stvari za koje sam sigurna da mi više nisu potrebne, pa sam odlučila da ih prodajem preko interneta, pa svako ko je zainteresovan može da pogleda moju stranicu na  Moje Krpice .

Da vam budem iskrena, prvo nisam htela da izbacim ovaj post jer delujem veoma neozbiljno na slikama, i outfi je sličan kao jedan od prethodnih. Međutim setila sam se koliko sam bila srećna taj dan, a nije se desilo ništa specijalno. E sad, potrebno je definisati tu specijalnost. Da li je stvarno potrebno da se nešto specijalno desi da bi bila srećna, ili je dovoljno da shvatim da je samim tim što sam živa i što imam tu privilegiju da udahnem život svaki dan, to već specijalnost, verovatno je ovo drugo. Samo još to sebi moram dobro da utuvim u glavicu. Jer se često dešava meni, a verujem i vama da pomislite kako vam se ne dešava ništa. Ali dešava se. Uvek. Kad vas obuzmu takve misli, savetujem da se obučete i izađete do obližnjeg parka. Sedite i posmatrajte. Život se dešava iako vi sedite tu i ne radite ništa. Vi birate. Ili da nastavite da sedite i govorite kako se ništa ne dešava, ili da jednostavno uronite u dešavanje i počnete da radite bilo šta što vas ispunjava.  Mene uvek...