Ninin kuvar

Da vam budem iskrena, prvo nisam htela da izbacim ovaj post jer delujem veoma neozbiljno na slikama, i outfi je sličan kao jedan od prethodnih. Međutim setila sam se koliko sam bila srećna taj dan, a nije se desilo ništa specijalno. E sad, potrebno je definisati tu specijalnost. Da li je stvarno potrebno da se nešto specijalno desi da bi bila srećna, ili je dovoljno da shvatim da je samim tim što sam živa i što imam tu privilegiju da udahnem život svaki dan, to već specijalnost, verovatno je ovo drugo. Samo još to sebi moram dobro da utuvim u glavicu. Jer se često dešava meni, a verujem i vama da pomislite kako vam se ne dešava ništa. Ali dešava se. Uvek. Kad vas obuzmu takve misli, savetujem da se obučete i izađete do obližnjeg parka. Sedite i posmatrajte. Život se dešava iako vi sedite tu i ne radite ništa. Vi birate. Ili da nastavite da sedite i govorite kako se ništa ne dešava, ili da jednostavno uronite u dešavanje i počnete da radite bilo šta što vas ispunjava.  Mene uvek...